%% Cyrillic_List_Words.tex
%% Copyright 2011 Zoran Filipovi\'{c}
%%
%% This is part of src-hyphen-spec package which is intendent 
%% to provide help to hyphenations words for serbian language
%% in cyrillic scripts in special casses when is word contain
%% four or five letters and hyphenatins is in a first letter. 
%%
%% Autor (author): Zoran T. Filipovi\'{c}.
%% Grammatical Rules: Pravopis srpskoga jezika, Matica Srpska 1994.
%% Source for serbian words: dictionary of Serbian language, which 
%% can be found at http://www.winedt.org/Dict/
%% codepage: cp1251
%% fontenc: T2A
%%
% This work may be distributed and/or modified under the
% conditions of the LaTeX Project Public License, either version 1.3
% of this license or (at your option) any later version.
% The latest version of this license is in
% http://www.latex-project.org/lppl.txt
% and version 1.3 or later is part of all distributions of LaTeX
% version 2005/12/01 or later.
%
% This work has the LPPL maintenance status `maintained'.
%
% The Current Maintainer of this work is Zoran Filipovi\'{c}
\documentclass[a4paper,oneside,final,10pt]{article}
\usepackage[T1,T2A]{fontenc}
\usepackage[cp1251]{inputenc}
\usepackage{textcomp}
\usepackage{verbatim}
\usepackage{soul}
\usepackage{calc}
\usepackage{xkeyval}
\usepackage{ifpdf}
\usepackage[usenames]{color}
\usepackage[dvips]{graphics}
\usepackage{graphicx,color}
\usepackage{colordvi}
\usepackage[debugshow]{supertabular}


\title{The \textsf{src-hyphen-spec} package \\ List of Words}
\author{Зоран Т. Филиповић \\
        Јурија Гагарина 263/6 \\
        11070 Нови Београд, Србија}

\def\today{\number\day .~\ifcase\month\or
    јануар\or фебруар\or март\or април\or мај\or
    јун\or јул\or август\or септембар\or октобар\or
    новембар\or децембар\fi \space \number\year.}

%\isopage[12]
%\spinemargin=0cm
\textheight=22cm
%\semiisopage[12]
%\medievalpage[12]
%\checkandfixthelayout
\usepackage{multicol}[1999/05/25]

\usepackage{setspace} \flushbottom
\usepackage{color,graphicx,shortvrb}
\definecolor{nicered}{rgb}{.647,.129,.149}
\definecolor{lepaboja}{cmyk}{.5, .85, .4, .2}

\usepackage[colorlinks,linkcolor=blue,citecolor=black,
urlcolor=magenta,bookmarks]{hyperref}
%\hypersetup{pdftitle={The helena package},
%            pdfauthor={Zoran T. Filipovic},
%            pdfsubject={Partial List of Words},
%            pdfkeywords={hyphenations},
%            pdfpagelayout={TwoPageRight},
%            pdfstartview={Fit}
 %           }

%\usepackage[draft,pages=1-5,fontfamily=pag,color=red!55!yellow!50,
%            mark=HELENA,angle=90,scale=5,
%            xcoord=70,ycoord=0]{draftmark}

%\topmargin=-2cm
\renewcommand*{\partname}{Део}

\columnseprule=0.4pt
\begin{document}
\maketitle
\frenchspacing

\hyphenation{слу-ча-је-ви-ма из-вр-ше-на Ср-пска пре-ло-мље-них}

\noindent
\fbox{\textbf{Српски}}

Овај пакет пружа помоћ приликом поделе речи на крају реда у посебним 
случајевима када је реч могуће поделити на такав начин да на крају 
реда остане једно слово, а да остала слова пређу у следећи ред. 
Ово се посебно односи на речи које садрже четири или пет слова а када
се подела врши према гласовном мерилу. Речи су предочене у  оба писма 
која важе за српски језик, односно у ћириличном и латиничном писму, 
а с обзиром на чињеницу да у оквиру \verb|babel| пакета за српскохрватски 
језик, таква подела није извршена. Такође у оквиру пакета је извршена
 и подела полусложеница, имена држава, имена главних градова, континената,
океана, највиших планина и најдужих река. 

Подела речи на крају реда је извршена према правилима и препорукама 
преузетим из књиге Правопис српскога језика, који су приредили Митар 
Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица, а који је издала Матица Српска, 
1994. године. 

\noindent
\fbox{\textbf{English}}

This package provides assistance in the division of words at the end of the 
line in special cases when a word can be divided in such a way that the end 
of the line remains one letter and other letters to move to the next row. 
This is especially true of words that contain four or five letters and when 
the division is done according to the voice criteria. Words are presented in 
both letters are valid for the Serbian language and the Cyrillic and Latin 
script, and given the fact that that the babel package for Serbo-Croatian 
language such division is not performed. Also in the package is executed and 
the division half of compound, country names, names of major cities, continents, 
oceans, the highest mountains and longest rivers.

The division of the theft of words order is made under the rules and 
recommendations, taken from the book Pravopis srpskoga jezika, edited by 
Mitar Pe\v{s}ikan, Jovan Jerkovi\'{c} and Mato Pi\v{z}urica, which issued the 
Matica Srpska, 1994 year.

\begin{description}
\item{\textbf{Code pages}} for serbian cyrillic alphabet is Microsoft\,\, 
Windows\texttrademark\ cp1251 encoding. The font encoding is T2A. 
\item{\textbf{The source}} of these words is in the dictionary of Serbian 
language, which can be found at \url{http://www.winedt.org/Dict/}
\end{description}

\part*{Подела речи на крају реда / hyphenation}

\section{Обичне речи / Common words} 

У упутству датом у документу \verb|pravopis_sr.pdf| тачке \textbf{1---5} 
које обухватају \so{\textbf{правила}} и \so{\textbf{препоруке}} детаљно 
је објашњен механизам поделе речи на крају реда у различитим случаjевима. 
У складу са тим павилима и препорукама као и према Закључној нормативној 
табели представљеној у документу \verb|tabela.pdf| извршена је подела речи
које су предочене у овом поглављу. Посебна пажња је усмерена на правило
\textbf{2. а.}, \textsf{образац В}. 

\begin{multicols}{6}
\begin{verbatim}
а-дут  
а-јој 
а-лат
а-пел
а-сом
а-вај
а-вет
а-вио
а-зил
а-зот
ц-мок
д-ном
х-тео 
и-деш
и-дох
и-гла
и-гле
и-гли
и-глу
и-гра
и-гре
и-гри
и-гру
и-кад
и-ког
и-кра
и-кре
и-кру
и-куд
и-мах
и-мај
и-мао
и-маш
и-мун
и-нат
и-пак
и-спи
и-ста
и-сте
и-сти
и-сто
и-сту
и-зби
и-збо
и-шао
и-шла
и-шле
и-шли
и-шло
и-шта
и-ште
и-шту
и-ђах
и-ћош
и-зум
и-њем
к-ћер
о-биј
о-бим
о-био
о-бли
о-бло
о-бои
о-брт
о-буј
о-буо
о-цем
о-тац
о-дах
о-дај
о-дам
о-дан
о-дао
о-дат
о-даш
о-дем
о-деш
о-дли
о-дох
о-дра
о-дру
о-дви
о-кер
о-ком
о-лош
о-маж
о-мео
о-нај
о-них
о-ним
о-ног
о-ној
о-ном
о-пао
о-пет
о-пио
о-пис
о-про
о-ран
о-рао
о-рач
о-реш
о-роз
о-сим
о-сип
о-сма
о-сме
о-сми
о-сму
о-сом
о-спе
о-спу
о-ста
о-суо
о-тац
о-тео
о-тет
о-туд
о-вај
о-ван
о-вих
о-вим
о-вог
о-вој
о-вом
о-здо
о-зго
о-ћеш
о-чај
о-час
у-бав
у-бих
у-биј
у-био
у-бог
у-бра
у-дах
у-дај
у-дам
у-дао
у-дар
у-дав
у-даш
у-део
у-дес
у-дом
у-дри
у-гао
у-гаљ
у-гљу
у-гиб
у-гла
у-глу
у-хом
у-јак
у-јед
у-јео
у-каз
у-кус
у-лаз
у-лио
у-мем
у-мео
у-меш
у-миј
у-мио
у-мом
у-мор
у-мре
у-мри
у-мро
у-мру
у-нео
у-нет
у-нос
у-пао
у-пио
у-пит
у-пре
у-про
у-прт
у-пру
у-пут
у-рин
у-рок
у-сек
у-ска
у-ске
у-ски
у-ску
у-сне
у-сно
у-сну
у-спе
у-ста
у-суд
у-том
у-тро
у-тук
у-век
у-вео
у-вид
у-виј
у-вио
у-вис
у-вом
у-врх
у-ври
у-зде
у-зди
у-зду
у-зех
у-зео
у-зев
у-зме
у-зми
у-зор
у-зре
у-зри
у-шао
у-шио
у-шла
у-шле
у-шли
у-шло
у-шне
у-шну
у-шћа
у-шћу
у-жас
у-жих
у-жим
у-жој
у-жом
у-чих
у-чим
у-чио
у-чиш
у-ђем
у-ђеш
у-ђох
ш-раф
ж-реб
џ-бун
а-грар
а-генс
а-некс
а-вакс
а-креп
е-кран
е-маил
е-вром
и-сказ
и-скоп
и-скра
и-скре
и-скри
и-скру
и-спад
и-спао
и-спео
и-спих
и-спиј
и-спио
и-спис
и-спит
и-спод
и-здра
и-звор
и-штем
и-штеш
о-блак
о-блих
о-блик
о-блим
о-блио
о-блој
о-блом
о-брао
о-браз
о-брис
о-бруч
о-дјек
о-длив
о-дран
о-драз
о-дром
о-дред
о-грев
о-гриј
о-глед
о-квир
о-пран
о-прао
о-през
о-смех
о-смих
о-смим
о-смог
о-смој
о-смом
о-снов
о-спем
о-стах
о-стај
о-стао
о-свит
о-тров
о-твор
о-влаш
о-штра
о-штре
о-штри
о-штро
о-штру
о-штар
у-глас
у-греј
у-гриз
у-клет
у-крај
у-крао
у-крас
у-круг
у-мрех
у-мрем
у-мреш
у-плив
у-прем
у-ских
у-ским
у-ског
у-ској
у-скок
у-ском
у-след
у-слов
у-снат
у-снем
у-сним
у-снио
у-сног
у-сном
у-снух
у-спех
у-спем
у-спео
у-спеш
у-спон
у-спут
у-сран
у-сред
у-стах
у-стај
у-стао
у-став
у-здах
у-здај
у-здам
у-здао
у-здаш
у-здом
у-здуж
у-злет
у-змем
у-змеш
у-знео
у-знет
у-зрео
у-зрок
у-звик
у-шних
у-штрб
у-шћем
\end{verbatim}
\end{multicols}

\section{Полусложенице / half of the compound}

У упутству датом у документу \verb|pravopis_sr.pdf| јасно стоји:  Што се
самих полусложеница тиче, кад се њихова смисаона граница поклопи с крајем 
реда, цртица се понавља и у доњем реду, да би се разликовале од преломљених 
целовитих речи. Ко жели да се стриктно придржава овога упутства може, на 
крају реда да откуца команду за одређену полусложеницу које су наведене у 
листи доле. Дакле за полусложеницу аутотрке довољно је окуцати \verb|\autotrke| 
и резултат ће бити као на листи доле. Наравно, то важи само у случају ако се 
\textit{смисаона граница} полусложенице поклопила са крајем реда.

\vspace*{-0.3cm}
\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
ауто-  
-трке  
---------------
ауто-
-рели
---------------
ремек-
-дело
---------------
спомен-
-плоча
---------------
шах-
-гарнитура
---------------
фикс-
-идеја
---------------
топ-
-листа
---------------
фер-
-плеј
---------------
угљен-
-диоксид
---------------
калијум-
-сулфат
---------------
радио-
-таласи
---------------
радио-
-аматери
---------------
радио-
-телеграфиста
---------------
годину-
-две
---------------
сат-
-два
---------------
мање-
-више
---------------
данас-
-сутра
---------------
збрда-
-здола
---------------
кад-
-тад
---------------
дан-
-данас
---------------
\end{verbatim}
\end{multicols}

\section{Имена држава / country names}

\subsection{Европа / Europa}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Ал-ба-ни-ја
Ан-до-ра
Ау-стри-ја
Бел-ги-ја
Бу-гар-ска
Ва-ти-кан
Гр-чка
Дан-ска
Ен-гле-ска
Ир-ска
Ита-ли-ја
Лих-тен-штајн
Лук-сем-бург
Ма-ђар-ска
Мал-та
Ма-ке-до-ни-ја
Мо-на-ко
Не-мач-ка
Нор-ве-шка
Пољ-ска
Пор-ту-гал
Ру-му-ни-ја
Ср-би-ја
Сло-ве-ни-ја
Сло-вач-ка
Фин-ска
Фран-цу-ска
Хо-лан-ди-ја
Хр-ват-ска
Че-шка
Шпа-ни-ја
Швед-ска
Швај-цар-ска
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Aзија / Asia}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Ав-га-ни-стан
Ба-хре-ин
Бан-гла-деш
Бур-ма
Бу-тан
Ви-јет-нам
Ин-ди-ја
Ин-до-не-зи-ја
Изра-ел
Ја-пан
Је-мен
Јор-дан
Ка-тар
Ки-на
Ки-пар
Ко-ре-ја
Ку-вајт
Ла-ос
Ли-бан
Ма-ле-зи-ја
Мон-го-ли-ја
Не-пал
Па-ки-стан
Син-га-пур
Си-ри-ја
Тај-ланд
Тур-ска
Фи-ли-пи-ни
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Aмерика / Amerika}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Аме-ри-ка
Ар-ген-ти-на
Ба-ха-ми
Бар-ба-дос
Бе-ли-зе
Бо-ли-ви-ја
Бра-зил
Ве-не-цу-ела
Гва-те-ма-ла
Гре-на-да
Грен-ланд
Гу-ја-на
Еква-дор
До-ми-ни-ка
Ја-мај-ка
Ка-на-да
Коста-ри-ка
Ко-лум-би-ја
Ку-ба
Мек-си-ко
Ни-ка-ра-гва
Па-на-ма
Па-ра-гвај
Пе-ру
Сал-ва-дор
Су-ри-нам
Уру-гвај
Чи-ле
Хаи-ти
Хон-ду-рас
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Aустралија / Australia}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Аустра-ли-ја
Нау-ру
Тон-га
Ту-ва-лу
Фи-ђи
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Aфрика / Africa}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Ал-жир
Ан-го-ла
Бе-нин
Бо-цва-на
Бу-рун-ди
Га-бон
Гам-би-ја
Га-на
Гви-не-ја
Еги-пат
Ети-опи-ја
За-ир
Зам-би-ја
Ка-ме-рун
Ке-ни-ја
Ко-мо-ри
Кон-го
Ле-со-то
Ли-бе-ри-ја
Ли-би-ја
Ма-да-га-скар
Ма-са-ви
Ма-ли
Ма-ро-ко
Ма-ури-та-ни-ја
Ма-ури-ци-јус
Мо-зам-бик
На-ми-би-ја
Ни-гер
Ни-ге-ри-ја
Ро-де-зи-ја
Ру-ан-да
Сеј-ше-ли
Се-не-гал
Со-ма-ли-ја
Су-дан
Сва-зи
Тан-за-ни-ја
То-го
Ту-нис
Уган-да
Џи-бу-ти
\end{verbatim}
\end{multicols}

\section{Имена главних градова / names of major cities}

\subsection{Европа / Europa}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Ти-ра-на
Ан-до-ра
Бри-сел
Со-фи-ја
Лон-дон
Ати-на
Ко-пен-ха-ген
Да-блин
Реј-кја-вик
Ва-дуз
Бу-дим-пе-шта
Мо-на-ко
Бер-лин
Би-тољ
Вар-ша-ва
Ли-са-бон
Бу-ку-решт
Мо-сква
Бео-град
За-греб
Љу-бља-на
Хел-син-ки
Па-риз
Ма-дрид
Сток-холм
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Азија / Asia}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Ка-бул
Ма-на-ма
Да-ка
Ран-гун
Тим-бу
Ха-ној
Џа-кар-та
Баг-дад
Те-хе-ран
Је-ру-са-лим
То-кио
Са-на
До-ха
Пе-кинг
Ни-ко-зи-ја
Пјонг-јанг
Ку-вајт
Беј-рут
Ма-ле
Кат-ман-ду
Ма-скат
Ри-јад
Син-га-пур
Да-маск
Бан-кок
Ан-ка-ра
Кве-зон
Ко-лом-бо
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Америка / America}

\begin{multicols}{3}
\begin{verbatim}
На-су
Бриџ-таун
Бе-ли-зе
Гва-те-ма-ла
Гот-хоб
Ро-зо
Кинг-стон
Ота-ва
Ха-ва-на
Мек-си-ко
Ма-на-гва
Па-на-ма
Ва-шинг-тон
Ка-сти-ес
Те-гу-си-га-ла-па
Су-кре
Бра-зи-ли-ја
Ка-ра-кас
Џорџ-таун
Ки-то
Бо-го-та
Асун-сион
Ли-ма
Па-ра-ма-ри-бо
Мон-те-ви-део
Ка-је-на
Сан-тја-го
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Аустралија / Australia}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Кан-бе-ра
Ја-рен
Ве-линг-тон
Хо-ни-ара
Ну-ку-ало-фа
Фу-на-фу-ти
Су-ва
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Африка / Africa}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Луан-да
Га-бо-ро-не
Бујм-бу-ра
Либр-вил
Бан-џул
А-кра
Уа-га-ду-гу
Ко-на-кри
Би-сау
Каи-ро
Ма-ла-бо
Кин-ша-са
Лу-са-ка
Пра-ја
Пре-то-ри-ја
Јаун-де
Нај-ро-би
Бра-за-вил
Ма-се-ру
Мон-ро-ви-ја
Три-по-ли
Ан-та-на-ри-ва
Ли-лон-гве
Ба-ма-ко
Ра-бат
Нуак-шот
Ма-пу-то
Винд-хук
Ниа-меј
Ла-гос
Аби-џан
Сол-збе-ри
Ки-га-ли
Вик-то-ри-ја
Да-кар
Фри-таун
Мо-га-ди-шо
Кар-тум
Ма-ба-не
До-до-ма
Ло-ме
Ту-нис
Кам-па-ла
Нџа-ме-на
\end{verbatim}
\end{multicols}

\section{Континенти, Океани, највиши врхови, најдуже реке / continents, oceans,
         the highest mountains and longest rivers}

\subsection{Континенти / Continents}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Евро-па
Ази-ја
Афри-ка
Аме-ри-ка
Аустра-ли-ја
Оке-ани-ја
Ан-тарк-тик
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Океани / Oceans}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Ве-ли-ки
Атла-нт-ски
Ин-диј-ски
Се-вер-ни
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Највиши врхови / Highest mountains}

\begin{multicols}{3}
\begin{verbatim}
Мон-блан
Ма-тер-хорн
Мил-ха-сен
Ет-на
Му-са-ла
О-лимп
Три-глав
Еве-рест
Кин-чин-џан-га
Дул-га-ири
Пар-ват
По-бе-да
Ел-брус
Ки-ли-ман-џа-ро
Ке-ни-ја
Ори-за-ба
По-по-ка-тле-петл
Акон-ка-гва
Хуа-ска-ран
Чим-бо-ра-зо
На-сау
\end{verbatim}
\end{multicols}

\subsection{Најдуже реке / longest rivers}

\begin{multicols}{4}
\begin{verbatim}
Вол-га
Ду-нав
У-рал
Дње-пар
Рај-на
Ви-сла
Јанг-ценг-јанг
Ле-на
Је-ни-сај
Ме-конг
Хо-анг-хо
Еу-фрат
Ти-гар
Кон-го
Ни-гер
Зам-бе-зи
Ми-си-си-пи
Ма-кен-зи
Ју-кон
Ко-ло-ра-до
Ама-зон
Па-ра-на
Ори-но-ко
Ма-ри
\end{verbatim}
\end{multicols}


\end{document}